Kratka istorija coworkinga

Koncept coworkinga nije tek privremeno pomodarstvo iako se tako može činiti imajući u vidu njegovu sve veću popularnost i prisutnost u društvu. Pre je reč o pokretu sačinjenim od entuzijastičnih osoba različitih profesija i poslovnih opredeljenja koje su spremne da kreiraju bolje uslove i radno okruženje. Ono što je pojedinima i dalje iznenađujuće jeste da ovi ljudi uspevaju u tome.

Međutim najbolji pokazatelj kako, i na koji način, dobićete kroz kratak osvrt na istoriju samog coworking pokreta:

1999

Godina kada je termin „coworking“ prvi put upotrebljen od strane Berija Dekovena, s namerom da opiše kolaborativan rad podržan upotrebom računara i novih tehnologija tadašnjice.

2005

Coworking koji kao što danas znamo, podrazumeva fizički prostor, nastao je 2005. godine. Brad Nojburg upotrebio je ovaj termin kako bi opisao fizički prostor gde dolaze nezavisni i mobilni radnici čineći na taj način neformalno radno okruženje. Nojburg je isprva pokrenuo „Hat Factory“, prostrano coworking potkrovlje u San Francisku.

2006

„Citizen Space“, takođe u San Francisku, se smatra jednim od prvih coworking prostora koji je inicirao i definisalo globalni coworking pokret.
 Iste godine, „Jelly“ pokret je osnovan od strane dvojice Njujorčana (Amit Gupta i Luk Kravford) sa ciljem da promoviše okupljanje „nomadskih radnika“ u opuštenijem radnom okruženju. „Jelly“ pokret je ubrzo nakon zadobijene svetske medijske pažnje premašio Njujork i služio kao ohrabrujući primer drugima za formiranje lokalnih coworking pokreta.

2007

Već tokom 2007. postojalo je 75 coworking prostora širom sveta, pri čemu je broj iz godine u godinu pratio trend dupliranog rasta. „Jelly“ pokret je nastavio da raste u gradovima poput Ostina, Feniksa i San Franciska što je dovelo do osnivanja utemeljenih coworking prostora. Ovo je bila ključna godina za pokret jer je broj coworking prostora nezaustavljivo počeo da raste što je dovelo do veće medijske pažnje koja je rezultirala većim prisustvom samog pokreta u svakodnevnom životu.

2009 – 2011

Tokom samo nekoliko godina pokret je eksponencijalno porastao do preko 1130 različitih coworking zajednica. „ING Direct“ banka je pokrenula coworking prostor u Torontu sa ciljem da privuče više potencijalnih mušterija i ostvari bolju interakciju. Ovo je prvi put da je korporativni sistem koristio coworking kao vid promovisanja korporativne kulture. Tokom ovog perioda širom Evrope i SAD-a se organizuju coworking konferencije kako bi se znanje o coworkingu što kvalitetnije širilo. Takođe, razvija se prvi lanac coworking prostora u Kaliforniji („NextSpace“).

2012

Tokom 2012. broj coworking prostora dostiže 2000. „AT&T and Accenture“ -  kolaboracija dve američke kompanije koristi „LiquidSpace“ lanac coworking prostora kako bi promovisali svoju saradnju, nudeći zaposlenima fleksibilna radna rešenja. Ovo je svakako ukazivalo da bi sledeći korak coworking pokreta mogao biti upravo korporativno struktuiranje. Tokom iste godine „NextSpace“ coworking lanac je primio 800 000 dolara kao finansijsku podršku za dalji razvoj, pri čemu je otvorena i njihova sedma coworking lokacija.

Coworking danas i sutra

U proteklih dvadeset godina pokret je postao sastavni deo savremenog društva. Od nečega što se posmatralo kao fenomen bunta, coworking je postao gotovo standard velikih korporacija. Više ne može biti sumnje da će coworking koncept nastaviti da oblikuje radne uslove i način na koji ljudi dele radno okruženje. Kroz istoriju, pokret je već izmenio pristup radnom okruženju i osnažio hiljade ljudi da pokrenu sopstveni biznis.

Nije potrebno ubeđivati druge u prednosti coworking. Jedino što nedostaje je iskusiti ih.
Pozivamo te da nam se pridružiš.


Šta čekaš?

Pridruži nam se